Teaching kursevi

REGISTRACIJA

Teaching kursevi

XX KONGRES DRUŠTVA NEUROLOGA SRBIJE
SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM
Beograd, 14-16. novembar 2024.

K. Gebauer Bukurov, M. Milovanović

1. Kako se leče serija napada i nagla pogoršanja epilepsije

Ova sesija će pokušati da da odgovore na pitanja zašto dolazi do naglih pogoršanja epilepsija i serija epileptičnih napada. Daće pregled antiepileptičnih lekova koji se koriste u takvim stanjima i na praktičnom primeru prikazati koje su mogučnosti lečenja.

T. Švabić, N. Bašurović

2. Lečenje pacijenata sa AIMU u jedinici za MU

Koncept jedinice za moždani udar prvi put je pomenut pre 50 godina, a njegova efiksanost prepoznata je i dokazana pre više od 25 godina. Danas, četvrt veka kasnije, srećemo se sa novim izazovima. Razvoj reperfuzione terapije otvorio je potrebu za formiranjem hiperakutnih jedinica. Njihova integracija sa postojećim konvencionalnim i za većinu pacijenta neophodnih jednica za lečenje moždanog udara, predstavlja naš novi zadatak. Napredak prehospitalnog lečenja pomoću mobilnih jedinica za moždani udar, razvoj novih trombolitičkih lekova, sigurno će u budućnosti zahtevati dodatnu reogranizaciju rada, a u cilju da svaki pojedinačni pacijent dobije adekvatnu terapiju i negu, mutlidisciplinarno lečenje i ranu rehabilitaciju.

I. Petrović, V. Marković

3. Lečenje akutnih nevoljnih pokreta

Akutni nevoljni pokreti obuhvataju etiološki specifičnu i klinički precizno definisanu podgrupu poremećaja motorike koji, ne retko, predstavljaju samo inicjalnu manifestaciju globalnog moždanog oštećenja. U uslovima urgentnih neuroloških ambulanti prepoznavanje tipa nevoljnog pokreta i brzo (ali ne i brzopleto) definisanje sindroma su osnovni preduslovi ne samo adekvatnog i pravovremenog simptomatskog lečenja, već i najkraći put do definisanja etiologije.

Predavanjima će biti obuhvaćeni najčešći uzroci akutne prezentacije hipo i hiperkinetskog sindroma poremećaja motorike, ilustrovani video prikazima tipičnih slučajeva. Interaktivni deo kursa zamišljen je u formi takmičarske video sesije u kojoj će zainteresovani lekari na specijalizaciji iz neurologije komentarisati fenomenologiju, sindromske asocijacije i terapijski pristup. Za najuspešnije učesnike video kviza predviđene su nagrade osmišljene tako da, osim promovisanja zdravog takmičarskog duha, budu od koristi u daljoj edukaciji.

V. Martić Popović, I. Berisavac

4. Lečenje mijastenične krize

Mijastenična kriza je životno ugrožavajuće stanje i predstavlja komplikaciju mijastenije gravis. Krizu karakteriše pogoršanje mišićne slabosti koja dovodi do respiratorne insuficijencije i potrebe za mehaničkom ventilacijom. Oko 5%-20% pacijenata sa mijastenijom gravis će u jednom periodu svoje bolesti razviti krizu. Kriza u proseku najčešće nastaje u prvih 2-3 godine od početka bolesti, dok kod 20% bolesnika mijastenična kriza može biti početna prezentacije mijastenije gravis. Mnoge krize su najčešće provocirane infekcijom, najčešće respiratornom (oko 50% bolesnika). Žene imaju dvostruko veću šansu za razvoj krize u odnosu na muškarce pre 55-te godine života, dok je posle ovih godina zastupljenost izjednačena. Napredak u mehaničkoj ventilaciji I lečenju pacijenata u Jedinicama intenzivnog lečenja je bio ključni u smanjenju mortaliteta sa 64% srednim XX veka, na 4%-7% u XXI veku. Cilj ovog teaching kursa je da skrene pažnju na simptome mijastenične krize, ukaže na prve znake respiratorne insuficijencije i pokaže kako se leči myasthenična kriza.

V. Pađen, T. Bošković Matić

5. Intravenska trombolitička terapija

Intravenska trombolitička terapija alteplazom (IVT) predstavlja osnov lečenja akutnog ishemijskog moždanog udara (AIMU) kod selektovanih pacijenata. Ovaj edukativni kurs je usmeren ka lekarima koji žele da povećaju svoje znanje i veštine u urgentnom zbrinjavanju pacijencijenata sa AIMU. Posebna pažnja će biti usmerena na bezbednosni profil i kliničke kriterijume, indikacije i kontraindikacije za primenu IVT kao i na terapijski pristup u lečenju njenih komplikacija. Takodje, biće sagledane i specifične situacije za njenu primenu u produženom terapijskom prozoru. Dodatno, kroz seriju prikaza primene IVT u delikatnim slučajevima, biće sagledan proces odlučivanja u kompleksnim situacijama. Namera je da ovaj edukativni kurs, kroz interaktivni pristup, da jedan širok uvid i dobru osnovu učesnicima i, kao krajnji cilj, poveća broj medicinskih radnika koji će ovu terapiju u svojoj praksi i primenjivati.

N. Kresojević, S. Vujović

6. Lečenje vitaminskih deficijencija i metaboličkih poremećaja

Metabolički poremećaji i vitaminske deficijencije mogu dovesti do akutnih neuroloških manifestacija koje će biti obrađene u ovom kursu. Posebna pažnja će biti usmerena na terapijske strategije imajući u vidu da su simpotmi u početku reverzibilni. Od vitaminskih deficijancija biće govora o Vernikeovoj encefalopatiji, šta je sve izaziva osim hroničnog etilizma? Od metabičkih poremećaja, pored uremijske, hepatične i endokrinih encefalopatija, biće spomenute i drugi ređi uzroci encefalopatija uključujući retke ali lečive urođene greške metabolizma. Posebna pažnja biće obraćena na poremećaje metabolizma elektrolita.

P. Stanarčević, M. Vukićević

7. Mehanička trombektomija i AIMU

Mehanička trombektomija je metoda koja je od uvođenja u kliničku praksu 2014 godine promenila ishod pacijenata sa moždanim udarom nastalim usled okluzije velikog krvnog suda. Primenjuje se u velikim centrima koji imaju opremu i kadar ali uz dobru organizaciju može biti dostupna kod svih indikovanih pacijenata. Za uspešnost metode neophodan je multidisciplinarni pristup, koji podrazumeva brzu i tačnu dijagnostiku pacijenata sa aktnim moždanim udarom u prvih 24 h od nastanka. Veliki NIHSS skor je najčešće povezan sa okluzijom velikog krvnog suda u prednjem slivu i on kod trombektomije nije ograničavajući faktor. Nekontrastni Ct mozga služi za isključenje intrakranijalne hemoragije i veće zapremine infarkta. Napredni centri koriste tehnike kojim se može izmeriti volumen infarktnog jezgra i penumbre. Njihov odnos pomaže u proceni da li će se pacijent podvrgnuti MT. Arteficijalna inteligencija kod CT perfuzije ovih pacijenata je dopunsko sredstvo koje ubrzava proces merenja obeleženih mapa ali nije potpuno sigurna. Istovremena CT angiografija otkriva mesto okluzije velikog krvnog suda ili njihovih grana ali i izgled i stanje supraaortnih grana. Zadatak tima za MT je da u što kraćem roku, efikasno ukloni tromb iz krvnog suda korišćenjem stent retrivera i/ili aspiracijom. Do oporavka može doći odmah nakon rekanalizacije ali i nakon više meseci kod težih pacijenata, sa velikim infarktom i lošim kolateralnim krvotokom. Pacijent nakon intervencije u zavisnosti od stanja se prati u intenzivnoj nezi jedinice za moždani udar ili neurointenzivnoj iz razloga održavanja dobre perfuzije u mozgu. Hemodinamska stabilnost kao i antiagregaciona, antikoagulantna terapija će prevenirati reokluziju što zahteva prilagođavanje svakom pacijentu, prema stanju i očekivanoj etiologviji moždanog udara.

D. Sokić, B. Biševac

8. Kako se leči epileptički status?

Primena benzodiazepina (BZD) predstavlja osnovnu meru za lečenje epileptičkog statusa (SE). Diazepam, lorazepam i klonazepam se slabo rastvaraju u vodi a injekcioni preparat se dobija dodavanjem propilen (ili tetra) glikola koji kao deterdžent održava BDZ u suspenziji. Razblaživanje sadržaja ampule smanjuje rastvorljivost i dovodi do precipitacije aktivne supstance na zidove šprica ili infuzione boce, što nepredvidivo redukuje primenjenu dozu. Veća količina propilen glikola posle ponavljanih injekcija može da izazove hipotenziju, srčane aritmije i/ili metaboličku acidozu. Za razliku od toga, midazolam (MDZ) se odlično rastvara u lako kiselom vodenom rastvoru. Ukoliko 50 mg MDZ rastvorimo u 500 ml fiziološkog rastvora, svaki mililitar rastvora sadržaće 0,1 mg MDZ. Podešavanjem brzine infuzije (20 kapi/minut = 1 ml/minut = 0,1 mg/min = 1 mg/10 minuta), ili povećanjem/smanjenjem koncentracije, MDZ može na kontrolisan način da se, shodno potrebi, primeni u adekvatnoj brzini i dozi. Prekid SE može da se postigne, a da se ne pojavi respiratorna depresija. Velika brzina infuzije i velike doze ipak zahtevaju endothaealnu intubaciju i ventilatornu podršku.

Fenobarbiton (PB) postoji u obliku kiseline i rastvara se u vodi samo u prisustvu propilen glikola. Za razliku od toga PB-Natrijum (PB-Na) se rastvara odlično u vodi: 1 kg PB-Na se rastvara u 1 l vode. Konstanta disocijacija PB je 7,41, pa je u telesnim tečnostima oko 50% leka u molekularnom (liposolubilnom), a 50% u jonizovanom (hidrosolubilnom) stanju. PB u normalnom stanju pacijenta sporo prolazi kroz hematoencefalnu barijeru (HEB). U sklopu SE kiselost u sistemskoj cirkulacijom uzrokovana laktičkom acidozom suzbija disocijaciju PB-Na i prevodi ga u molekularni (liposolubilni) oblik koji momentalno prelazi u mozak. Tome doprinosi i iktalna hipertenzija u sklopu SE koja dodatno probija HEB. PB-Na je veoma efikasan za lečenje SE jer se koncentriše u mestu najveće kiselosti u mozgu, koje je obično i mesto generisanja SE. Respiratorna depresija se javlja retko, obično pri prebrzoj primeni, ali je glavna komplikacija primene PB produženo stanje kome ili pomućenja svesti koje često prevazilazi vreme oporavka od SE i nameće mnoge dijagnostičke i terapijske dileme.

Zbog respiratornih komplikacija BZD (zavisnih od brzine primene) i produženog pomućenja svesti posle primene PB (zavisnog od ukupne doze) stručna zajednica je u potrazi za efikasnijim, a posebno sigurnijim lekovima za lečenje SE. Randomizovane kontrolisane studije i serije konsekutivnih slučajeva su pokazale nezadovoljavajuće rezultate (efikasnost je manja od 50%) za levetiracetam, valproat, lakozamid, brivaracetam, fenitoin, magnezijum sulfat i fenitoin, iako su respiratorne komplikacija možda ređe nego pri primeni BZD. Ovi lekovi su korisniji da se primene neposredno posle MDZ ili drugih BZD radi prevencije recidiva napada nego za lečenje SE. Neke novije metode poput rane primene antistatusnog koktela (midazolam+valproat+ketamin i sl.) za lečenje razvijenog ili refraktarnog statusa su u postupku ispitivanja.

D. Vlahović, D. Lendak

9. Lečenje neuroinfekcija

Razumevanje neuroinfekcija zahteva višestruk pristup, stapajući zajedno mikrobiologiju, imunologiju, neurologiju i radiologiju. Od virusnih encefalitisa, preko bakterijskih meningitisa do misterioznih spiroheta i manje poznatih oportunista, svako od ovih stanje nudi različitu patofiziologiju i kliničke manifestacije. Učenje o neuroinfekcijama uključuje različite dijagnostičke metode, modalitete lečenja i preventivne strategije. Kako započeti empirijsku terapiju kod pacijenta sa meningoencefaltisom? Kako dijagnostikovati i kada koji dijagnostički test treba da upotrebimo? Kako izgleda neuroimidižing bolesnika sa infekcijom CNS-a? Da li znamo kako da dijagnostikujemo neurosifilis i neuroboreliozu? Koje infekcije ugrožavaju naše bolesnike na imunsupresivnoj i imunomodulatornoj terapiji? Ukoliko ste ikada imali ova pitanja, kao i mnoga druga, ohrabrujemo Vas da nam ih postavite na samom kursu, jer priželjkujemo plodonosnu diskusiju. Kurs je namenjen specijalizantima i specijalistima neurologije iz svih ustanova, jer će zaključi biti jasni i primenjivi u svakodnevnoj praksi.